Радним данима од 7:00 - 14:30

Радно време

013/742-985

Телефон

kovin.csr@minrzs.gov.rs

Е-пошта

Породично – правни статус детета

Права и услуге

Породично – правни статус детета


Породични статус детета

Породични закон Републике0 Србије имплементирајући одредбе Конвенције о правима детета, битно је променио правни статус детета.  Породични закон омогућава детету, као носиоцу права и обавеза (титулару права) да под одређеним условима, слободно израженом вољом одлучује о многим питањима сопственог живота, и право на тужбу у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, изузев у брачним споровима.

Заштита права детета

Права детета према Породичном закону дефинисана су као самостална, лична права, комплементарна правима родитеља. Са друге стране, права родитеља дефинисана су као изведена права из права детета, јер родитељи ова права врше само у оној мери која је потребна.

Дете у погледу питања која га се тичу, као што су право на порекло, избор средње школе коју ће похађати, сагласност за медицински захват, промену личног имена (чл. 59-64 ПЗ) и сва друга права о којима сада, под одређеним условима може самостално одлучивати. Према одредбама чл. 263 ПЗ, тужба за заштиту права детета може се поднети у погледу свих права која су детету призната овим законом, а нису заштићена неким другим поступком. У овом спору дете може остварити сва права, која због природе спорног односа, не може остварити у поступку вршења или лишења родитељског права, поступку за утврђивање и оспоравање материнства и очинства, поништење усвојења, законско издржавање и за заштиту од насиља у породици.

Вршење родитељског права

Породични закон  је родитељима дао право, када не воде заједнички живот, без обзира да ли се ради о брачној или ванбрачној заједници, да споразумно уреде вршење родитељског права тако да ово право могу вршити или заједнички, или самостално један од њих.

Споразум родитеља уноси се у одлуку суда, уколико суд процени да је у најбољем интересудетета (чл. 75-78 и 272 ПЗ). Уколико родитељи нису закључили споразум о вршењу родитељског права, или суд процени да није у најбољем интересу детета, одлуку о вршењу родитељског права доноси суд. Споразум о самосталном вршењу родитељског права и одлука суда о самосталном вршењу родитељског права обухватају: одлуку о поверавању детета једном од родитеља, висину доприноса за издржавање детета од другог родитеља и начин одржавања личних односа детета са другим родитељем.

Родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са њим одржава личне односе и да са другим родитељем споразумно одлучује о питањима која  битно утичу на живот детета, а нарочито: о образовању детета, предузимању већих медицинских захвата над дететом, промени пребивалишта и располагању иовином детета велике вредности.

Као субјект права, дете старо 15 година и које је способно за расуђивање (услови су кумулативно прописани) може само одлучити са којим родитељем ће живети, одржавати  личне односе, коју ће средњу школу похађати и дати пристанак за предузимање медицинског захвата (чл. 60-64 ПЗ). Овим субјективним овлашћењима дете се може, али не мора користити, али је дужност суда да му то увек омогући, када је у најбољем интересу детета.

Садржина родитељских права у овим ситуацијама је неизмењена, али је обим вршења права

ограничен вољом детета. У досадашњој пракси уочено је да судови у брачном спору, у коме се такође одлучује о вршењу родитељског права, не одлучују пресудом о одржавању личних односа детета са родитељем са којим не живи, и ако је то законска обавеза суда када родитељи нису постигли споразум о вршењу родитељског права, или суд процени да споразум родитеља није у најбољем интересу детета.

Лишење родитељског права

Институт лишења родитељског права садржан је у одредбама чл. 81-83 Породичног закона којим су прописани разлози за потпуно или делимично лишење родитељског права и правне последице одлуке суда о потпуном или делимичном лишењу родитељског права. Код потпуног лишења родитељ се лишава свих права и дужности из садржине родитељског права, изузев права на издржавање, тако да остала права врши други родитељ. Код делимичног лишења, родитељ се може лишити једног или више права, али не и права на издржавање. Закон јасно дефинише којих права може бити лишен родитељ који врши родитељско право, а којих родитељ који то право не врши. Увођењем института делимичног лишења родитељског права напуштен је концепт да родитељ или може, или није у стању да врши родитељско право, јер садржина родитељског права обухвата скуп права и дужности родитеља која су изведена из права детета. Примера  ради, родитељ може бити лишен права и дужности у вези образовања детета, јер и када има материјалне могућности да школује дете, не препознаје жеље, склоности и могућности детета, што нужно не значи да остала права и дужности несавесно врши.

Процесни положај и стварна легитимација детета

Дете има положај странке у свим поступцима регулисаним овим законом, осим у брачним споровима.  Према одредбама чл. 263 и 264 ПЗ дете је странка и може поднети тужбу за заштиту права детета, вршење, односно лишење и враћање родитељског права.

У овим споровима дете је као титулар права која се штити активно легитимисано. Тужилац је активно легитимисан ако има положај овлашћене стране, док је тужени пасивно легитимисан ако је одговарајућа дужност везана за њега. Ако пођемо од тога да је дете субјект права, а да се родитељско право дефинише као дужност родитеља да се старају о личности, правима и интересима детета, онда дете није пасивно легитимисано и нема положај нужног и јединственог супарничара са родитељима. У спору за заштиту права детета пасивно је легитимисано лице које та права крши. У спору за вршење или лишење родитељског права који се води између родитеља, дете није нужни и јединствени супарничар са родитељима, јер стварна легитимација у осим споровима припада родитељима, независно од легитимације детета.

Одлука суда о вршењу родитељског права, када је то у најбољем интересу детета, може се изменити. Тужба за измену одлуке о вршењу родитељског права је преображајна тужба, јер титулар права своје право на промену по закону може остварити само доношењем нове судске одлуке која делује за убудуће (преображајна – конститутивна пресуда). Уколико су родитељи закључили споразум о вршењу родитељског права који је унет у одлуку суда, или је суд о овом питању одлучио у спору у коме дете нема положај странке, поставља се питање да ли родитељи потужби детета за измену одлуке о вршењу родитељског права имају положај нужних и јединствених супарничара, у ком случају се сматрају једном странком и морају бити обухваћени тужбом као тужени. Новом одлуком о вршењу родитељског права мењају се права и дужности оба родитеља у погледу садржине и обима и вршења права, па би родитељи имали положај нужних и јединствених супарничара. Исто питање поставља се иу спору за лишење, потпуно или делимично, родитељског права покренутом по тужби детета, јер се обим и садржина права једног родитеља одлуком суда ограничава.

Заступање детета

У овим споровима дете заступа законски заступник (чл. 75-78 ЗПП). Уколико су интереси детета супротни интересима законског заступника, дете заступа привремени заступник, по одлуци суда, или колизијски старатељ, по одлуци органа старатељства. Дете које је навршило 10 година живота и које је способно за расуђивање, само или преко другог лица или установе има право да захтева да му се постави колизијски старатељ или привремени заступник, ако су његови интереси супротни интересима законског заступника (чл. 265 ПЗ).

 Штитећи интересе детета Породични закон такође прописује обавезу суда да пази да ли је дете заступано на одговарајући начин, али га истовремено обавезује да детету постави привременог заступника када није заступано на такав начин (чл. 266 ПЗ). Привремени заступник поставља се по одредбама чл. 79 ЗПП и у поступку има права и дужности законског заступника.

Вољно заступање детета

Дете одређеног узраста и које је способно за расуђивање, закон овлашћује да својим изјавама воље предузима одређене правне послове и правне радње и самостално одлучује о одређеним правима која се тичу његове личности. На овај начин, дете је поред правнеспособности, која не подразумева и пословну способност, јер је пословна способност условљена узрастом и способношћу за расуђивање, добило посебну пословну способност пре пунолетства (чл. 11 ПЗ) у оквиру које има и потпуну парничну способност, јер је, за разлику од пословне, парнична способност увек потпуна.

Мишљење детета

Када је у споровима странка дете које је способно да формира мишљење, суд је дужан да дозволи детету да непосредно изрази своје мишљење и да мишљењу детета посвети дужну пажњу. Суд и лице које заступа дете дужни су да детету благовремено дају сва обавештења која су му потребна и да га упознају са последицама прихватања његовог мишљења. Мишљење детета утврђује се на начин и на месту које је у складу са његовим годинама живота, осим ако би то очигледно било у супротности са најбољим интересима детета. За разлику од чл. 65 ст. 4 ПЗ који изричито прописује право детета старог 10 година, да у судском поступку у коме се одлучује о његовим правима непосредно изрази своје мишљење, у чл. 206 Закон ово право не условљава годинама живота, већ способношћу детета да формира сопствено мишљење. Тумачењем ових одредаба може се закључити да је дете које је навршило 10 година способно да формира сопствено мишљење, а да се одредба чл. 206 односи на децу млађег узраста. Лице које заступа дете, овлашћено је да мишљење детета пренесе суду, када га дете није непосредно изразило, осим ако би то очигледно било у супротности са најбољим интересима детета. Дакле и када утврђује мишљење детета, суд се мора руководити најбољим интересом детета. Мишљење детета утврђује се у сарадњи са школским психологом, органом старатељства, породичним саветовалиштем и другим установама специјализованим за посредовање у породичним односима, а у присуству лица које дете одреди.

Уколико дете нема положај странке у поступку, закон му признаје право на партиципацију, јер се у смислу чл. 65 ст. 1, 2 и 3 ПЗ мишљењу детета мора посветити дужна пажња у свим поступцима који га се тичу, у којима се одлучује о његовим правима, у складу са годинама живота и зрелошћу детета. У овим поступцима и када није странка, дете може слободно изразити своје мишљење, на начин и под условима прописаним законом. Да ли ће се овим правом користити или не, зависи искључиво од воље детета, а суд је дужан да му вршење овог прва омогући, уколико је у најбољем интересу детета.

Најбољи интерес детета

Најбољи интерес детета је правни стандард преузет из Конвенције о правима детета и цени се према околностима конкретног случаја. Пре него што донесе одлуку, суд је дужан да прибави стручни налаз и мишљење од установе специјализоване за посредовање у породичним односима, која у поступку има  положај вештака, па се примењују одредбе чл. 249-260 ЗПП. Међутим, то не искључује обавезу суда да овлашћена лица, када је налаз непотпун, или када мишљење противречи налазу, саслуша и све нејасноће отклони. Стручни налаз и мишљење ових установа морају садржати све елементе процене најбољег интереса детета, о чему суд води рачуна по службној дужности.

У досадашњој пракси, када један родитељ у дужем временском периоду, од неколико година, онемогућава одржавање односа детета са другим родитељем, судови су често доносили одлуку да се дете повери родитељу са којим не живи, неводећи при том рачуна да ли се дете адапитрало на средину у којој живи, да ли би промена средине негативно утицала на његов развој и да ли се дете томе противи. У оваквим животним ситуацијама суд је водио рачуна о потребама родитеља са којим дете не живи, занемарујући чињеницу да ли је то и у најбољем интересу детета.

Ни мишљењу детета не посвећује се дужна пажња, јер образложење одлуке сада често не садржи разлоге о томе да ли је оно или не и из којих разлога слободно изражено и да ли је или не у његовом најбољем интересу.

  1. Породични закон детету као субјекту права, која та права у одређеним ситуацијама може самостално вршити, обезбеђује право на делотворну заштиту. Веома велика овлашћења суда у овим споровима прописана су управо ради заштите најбољег интереса детета (чл. 205, 266, 269 и 273 ПЗ).
  2. Права детета у поступку заштите права детета, вршења и лишења родитељског права којима се остварује право на делотворну судску заштиту су:

Право на тужбу (право на правосуђе или приступ суду).

Заштита права и интереса детета у поступку преко привременог заступника (дужност

суда).

  • Право детета одређеног узраста и које је способно за расуђивање да самостално одлучује о неким правима и да само предузима парничне радње или преко вољног заступника
  • Право детета да слободно изрази мишљење о свим питањима која га се тичу и да благовремено добија сва потребна обавештења за формирање мишљења и последицама радњи које предузима.
  • Права детета на делотворну заштиту такође се остварује преко начела нарочите хитности поступка, истражног начела, начела официјелности и дужности суда да се увек руководи.

 

ДЕТЕ ПОД РОДИТЕЉСКИМ СТАРАЊЕМ

1. Права детета

Порекло

Члан 59.

(1) Дете, без обзира на узраст, има право да зна ко су му родитељи.

(2) Право детета да зна ко су му родитељи може бити ограничено само овим законом.

(3) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених и у другу документацију која се односи на његово порекло.

Живот са родитељима

Члан 60

(1) Дете има право да живи са родитељима и право да се родитељи о њему старају пре свих других.

(2) Право детета да живи са родитељима може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.

(3) Суд може донети одлуку о одвајању детета од родитеља ако постоје разлози да се родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.

(4) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити са којим ће родитељем живети.

Лични односи

Члан 61

(1) Дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи.

(2) Право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.

(3) Суд може донети одлуку о ограничавању права детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи ако постоје разлози да се тај родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.

(4) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи.

(5) Дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којима га везује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком.

 Развој детета

Члан 62

(1) Дете има право на обезбеђење најбољих могућих животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој.

(2) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата

Образовање детета

Члан 63:

(1) Дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима.

(2) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити коју ће средњу школу похађати.

Пословна способност детета

Члан 64:

(1) Дете које није навршило 14. годину живота (млађи малолетник) може предузимати правне послове којима прибавља искључиво права, правне послове којима не стиче ни права ни обавезе и правне послове малог значаја.

(2) Дете које је навршило 14. годину живота (старији малолетник) може предузимати, поред правних послова из става 1 овог члана, и све остале правне послове уз претходну или накнадну сагласност родитеља, односно сагласност органа старатељства за правне послове из члана 193 став 3 овог закона.

(3) Дете које је навршило 15. годину живота може предузимати правне послове којима управља и располаже својом зарадом или имовином коју је стекло сопственим радом.

(4) Дете може предузимати и друге правне послове када је то предвиђено законом.

Мишљење детета

Члан 65:

(1) Дете које је способно да формира своје мишљење има право слободног изражавања тог мишљења.

(2) Дете има право да благовремено добије сва обавештења која су му потребна за формирање свог мишљења.

(3) Мишљењу детета мора се посветити дужна пажња у свим питањима која га се тичу и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета.

(4) Дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима.

(5) Дете које је навршило 10. годину живота може се само, односно преко неког другог лица или установе, обратити суду или органу управе и затражити помоћ у остваривању свог права на слободно изражавање мишљења.

(6) Суд и орган управе утврђују мишљење детета у сарадњи са школским психологом односно органом старатељства, породичним саветовалиштем или другом установом специјализованом за посредовање у породичним односима, а у присуству лица које дете само изабере.

Дужности детета

Члан 66:

(1) Дете је дужно да родитељима помаже у складу са својим годинама и зрелошћу.

(2) Дете које стиче зараду или има приходе од имовине дужно је да делимично подмирује потребе свог издржавања, односно издржавања родитеља и малолетног брата односно сестре, под условима одређеним овим законом.

2. Родитељско право

Смисао родитељског права

Члан 67

Родитељско право изведено је из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета.

Садржина родитељског права

Старање о детету:

(1) Родитељи имају право и дужност да се старају о детету.

(2) Старање о детету обухвата: чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање те управљање и располагање имовином детета.

(3) Родитељи имају право да добију сва обавештења о детету од образовних и здравствених установа.

Чување и подизање детета:

(1) Родитељи имају право и дужност да чувају и подижу дете тако што ће се они лично старати о његовом животу и здрављу.

(2) Родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета и дужни су да дете штите од таквих поступака других лица.

(3) Родитељи не смеју остављати без надзора дете предшколског узраста.

(4) Родитељи могу привремено поверити дете другом лицу само ако то лице испуњава услове за старатеља.

Васпитавање детета

(1)Родитељи имају право и дужност да са дететом развијају однос заснован на љубави, поверењу и узајамном поштовању, те да дете усмеравају ка усвајању и поштовању вредности емоционалног, етичког и националног идентитета своје породице и друштва.

 

Образовање детета

(1) Родитељи имају дужност да обезбеде основно школовање детету, а о даљем образовању детета дужни су да се старају према својим могућностима.

(2) Родитељи имају право да детету обезбеде образовање које је у складу са њиховим верским и етичким уверењима.

Заступање детета

(1) Родитељи имају право и дужност да заступају дете у свим правним пословима и у свим поступцима изван граница пословне и процесне способности детета (законско заступање).

(2) Родитељи имају право и дужност да заступају дете у свим правним пословима и у свим поступцима у границама пословне и процесне способности детета, осим ако није другачије одређено законом (вољно заступање).

(3) Родитељи имају право да предузимају правне послове којима управљају и располажу приходом који је стекло дете млађе од 15 година.

Издржавање дете

(1)Родитељи имају право и дужност да издржавају дете под условима одређеним овим законом.

Управљање и располагање имовином детета

Родитељи имају право и дужност да управљају и располажу имовином детета под условима одређеним овим законом.

Вршење родитељског права

Заједничко вршење родитељског права

 (1) Родитељи родитељско право врше заједнички и споразумно када воде заједнички живот.

(2) Родитељи родитељско право врше заједнички и споразумно и када не воде заједнички живот ако закључе споразум о заједничком вршењу родитељског права и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета.

Споразум о заједничком вршењу родитељског права

(1) Споразумом о заједничком вршењу родитељског права родитељи детета писмено се саглашавају да ће родитељска права и дужности обављати заједнички, међусобним споразумевањем, које мора бити у најбољем интересу детета.

(2) Саставни део споразума о заједничком вршењу родитељског права јесте и споразум о томе шта ће се сматрати пребивалиштем детета

Самостално вршење родитељског права

(1) Један родитељ сам врши родитељско право када је други родитељ непознат, или је умро, или је потпуно лишен родитељског права односно пословне способности.

(2) Један родитељ сам врши родитељско право када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права.

(3) Један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот, а нису закључили споразум о вршењу родитељског права.

(4) Један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот, а закључили су споразум о заједничком или самосталном вршењу родитељског права, али суд процени да тај споразум није у најбољем интересу детета.

(5) Један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот ако закључе споразум о самосталном вршењу родитељског права и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета.

Споразум о самосталном вршењу родитељског права:

(1) Споразум о самосталном вршењу родитељског права обухвата споразум родитеља о поверавању заједничког детета једном родитељу, споразум о висини доприноса за издржавање детета од другог родитеља и споразум о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем.

(2) Споразумом о самосталном вршењу родитељског права преноси се вршење родитељског права на оног родитеља коме је дете поверено.

(3) Родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право.

(4) Питањима која битно утичу на живот детета, у смислу овог закона, сматрају се нарочито: образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.

Надзор над вршењем родитељског права

Превентивни надзор

Превентивни надзор над вршењем родитељског права обавља орган старатељства када доноси одлуке којима омогућава родитељима да врше родитељско право, а које су му стављене у надлежност овим законом.

Корективни надзор

(1) Корективни надзор над вршењем родитељског права обавља орган старатељства када доноси одлуке којима исправља родитеље у вршењу родитељског права.

(2) У обављању корективног надзора орган старатељства доноси одлуке којима:

1. упозорава родитеље на недостатке у вршењу родитељског права;

2. упућује родитеље на разговор у породично саветовалиште или у установу специјализовану за посредовање у породичним односима;

3. захтева од родитеља да положе рачун о управљању имовином детета.

(3) У обављању корективног надзора орган старатељства покреће и судске поступке у складу са законом.

Лишење родитељског права

Потпуно лишење родитељског права:

(1) Родитељ који злоупотребљава права или грубо занемарује дужности из садржине родитељског права може бити потпуно лишен родитељског права.

(2) Родитељ злоупотребљава права из садржине родитељског права:

1. ако физички, сексуално или емоционално злоставља дете;

2. ако израбљује дете силећи га на претерани рад, или на рад који угрожава морал, здравље или образовање детета, односно на рад који је забрањен законом;

3. ако подстиче дете на вршење кривичних дела;

4. ако навикава дете на одавање рђавим склоностима;

5. ако на други начин злоупотребљава права из садржине родитељског права.

(3) Родитељ грубо занемарује дужности из садржине родитељског права:

1. ако је напустио дете;

2. ако се уопште не стара о детету са којим живи;

3. ако избегава да издржава дете или да одржава личне односе са дететом са којим не живи, односно ако спречава одржавање личних односа детета и родитеља са којим дете не живи;

4. ако с намером и неоправдано избегава да створи услове за заједнички живот са дететом које се налази у установи социјалне заштите за смештај корисника;

5. ако на други начин грубо занемарује дужности из садржине родитељског права.

(4) Судска одлука о потпуном лишењу родитељског права лишава родитеља свих права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржава дете.

(5) Судском одлуком о потпуном лишењу родитељског права може бити одређена једна или више мера заштите детета од насиља у породици.

Делимично лишење родитељског права:

(1) Родитељ који несавесно врши права или дужности из садржине родитељског права може бити делимично лишен родитељског права.

(2) Судска одлука о делимичном лишењу родитељског права може лишити родитеља једног или више права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржава дете.

(3) Родитељ који врши родитељско право може бити лишен права и дужности на чување, подизање, васпитавање, образовање и заступање детета, те на управљање и располагање имовином детета.

(4) Родитељ који не врши родитељско право може бити лишен права на одржавање личних односа са дететом и права да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета.

(5) Судском одлуком о делимичном лишењу родитељског права може бити одређена једна или више мера заштите детета од насиља у породици.


УСВОЈЕЊЕ

Основни видови породичноправне заштите деце без родитељског старања јесу: усвојење, хранитељство и старатељство.

 Одлука о примени било ког вида од видова заштите доноси се на основу свестраног разматрања сваког појединог случаја, као и могућности избора оног облика породичне заштите детета који у највећој мери одговара његовим потребама. Породични закон Републике Србије познаје само потпуно усвојење за разлику од ранијег Закона о браку и породичним односима који је правио разлику између потпуног и непотпуног усвојења. Потпуним усвојењем ствара се нераскидива правна релација између усвојиоца и његових сродника, с једне стране, и усвојеника и његових потомака, с друге стране. Потпуним усвојењем усвојеник потпуно улази у нову породицу, породицу усвојиоца, и потпуно излази из биолошке, крвносродничке породице. Породични закон регулише услове за стицање својства усвојиоца и усвојеника, форму за пуноважност усвојења, дејства и престанак усвојења.

Усвојилац мора имати следеће правне атрибуте, тј. морају да се стекну следеће околности:

Потпуна пословна способност (не може да усвоји лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности);узраст усвојиоца: у начелу усвојилац мора да буде старији од усвојеника најмање 18 година и највише 45 година;лична својства усвојиоца. Према одредбама Породичног закона не може да усвоји лице које је судском одлуком потпуно или делимично лишено родитељског права, лице које има болест која може бити штетна по усвојеника, лице које је осуђено за кривично дело из групе кривичних дела против брака и породице, против полне слободе и против живота и тела.

Према Породичном закону  изузетно и страни држављанин може бити усвојилац ако постоје оправдани разлози и то ако нема заинтересованих домаћих држављана за усвојење конкретног детета у року од годину дана и изузетно ако надлежни министар процени да најбољи интерес детета то налаже и пре истека тог рока, од евидентирања у Јединствени регистар усвојења уз претходну сагласност надлежног републичког министра.

брачни или ванбрачни статус усвојиоца. Према ПЗ РС усвајају брачни или ванбрачни партнери, али и појединац у два случаја: када ванбрачни партнер усваја дете свог партнера или када је усвојилац појединац који живи сам, ако надлежни министар сматра да постоје нарочито оправдани разлози. У праки најчешће оправдани разлози да појединац усвоји били су нарочити квалитети личности усвојиоца , успостављена емотивна комуникација и поверење, близак сроднички моменат. Закон прописује посебан програм обуке за ову функцију који прописује надлежни министар.

Статус усвојеника може да има дете које испуњава следеће услове:

Према члану 90 ПЗ РС , усвојеник мора бити малолетан и да није стекао потпуну пословну способност еманципацијом. Минималан узраст усвојеника мора да буде три месеца (овај рок предвиђен је да би родитељи а нарочито мајка детета, имали разуман рок да донесу ваљану и временски стабилну одлуку. Такође, закон прописује да нема заснивања усвојења без сагласности малолетника способног за расуђиавње и старијег од 10 година.

Породичноправни статус усвојеника:

 Потпуно се може усвојити дете чији су родитељи умрли, непознати или непознатог боравишта; дете чији су родитељи потпуно лишени родитељског права или потпуно лишени пословне способности; или чији су родитељи сагласни са усвојењем. Сагласност родитеља може бити бланко и може се дати после другог месеца живота детта. Сагласност није потребна ако је родитељ потпуно лишен родитељског права или пословне способности или парава да одлучује о битним питањима живота детета. Ако је дете под старатељством сагласност даје негов старалац уз дозволу органа старатељства. Наше право забрањује да се усвоји крвни сродник у правој линији без обзира на степен сродства, као и брат и сестра. Дете које је усвојено не може бити усвојено од других особа док претходно усвојење не престане. Ванбрачни партнер може да усвоји усвојено дете свог партнера. Породични закон старатељство нормира као адоптивну сметњу. Поред свих набројаних услова корисност усвојења за усвојеника је најважнији услов. Ако орган стартељства процени да усвојење није корисно за

U поступку усвојења у првом степену одлучује орган старатељства, а у другом је надлежан министар. Месно надлежан је орган стартељества према пребивалишту, односно боравишту усвојеника у моменту заснивања усвојења. Функционална надлежност је предвиђена за службено лице које је према унутрашњим прописима органа старатељства задужено за ове послове. Овај поступак могу да покрену орган старатељства и родитељ. Усвојиоци уз писани захтев за усвојење прилажу и доказе о својој подобности за усвојење, а родитељи или старатељ прилажу доказе о подобности детета за усвојење.Након психосоцијалног саветовања родитељи дају своју сагласност у писаној форми и детету се поставља привремени старалац који ће га заступати у поступку заснивања усвојења. Ако нема опште подобности усвојиоца или усвојеника то ће се констатовати у року од 60 дана од предаје уредног захтева и решењем се одбија захтев за усвојењем. Жалба против овог решења може се изјавити надлежном министарству у року од 15 дана од пријема решња . Ако постоји општа подобност, подаци о кандидату се за усвојиоца и усвојеника се уносе у Јединствени лични регистар усвојења. Са листе овог регистра избор усвојиоца врши орган стартељства који је извршио процену опште подобности усвојеника. Пробни смештај је по закону обавезан ради тзв. посебне конкретне подобности и износи максимално шест месеци. Одлуку о пробном смештају доноси орган стартељства који је изабрао будуће усвојиоце и о процесу прилагођавања саставља службене белешке. Ако нема ове подобности доноси се решење о одбијању захтева. Ако су ови услови испуњени решењем се заснива усвојење. Јавност је искључена из овог поступка сви подаци јесу службена тајна и право увида има дете, након психосоцијалног саветовања. На основу решења о усвојењу орган старатељства доноси решење о новом упису рођења детета. Орган старатељства има обавезу да води евиденцију о усвојеној деци.

Усвојење може престати само понишетењем. До поништења може доћи због апсолутне и релативне ништавости. Разлози апсолутне ништавости постоје ако нису испуњени законом предвиђени услови. Параво на подношење тужбе за поништај имају родитељ, старалац, усвојилац, усвојеник и лица која која имају правни интерсе за ову тужбу и јавни тужилац. Ралог релативне ништавости јесте давање сагласности одређених лица у заблуди, под принудом или претњом. Рок за тужбу је годину дана од престанка принуде, односно сазнања заблуде. За поништење усвојења стварно је надлежан основни суд а у другом степену Апелациони суд. Месна надлежност је одређена према месту где се налази орган старатељства пред којим је усвојење засновано. Правоснажна одлука се доставља органу старатељства који је засновао потпуно усвојење, који доноси решење којим поништава раније решење о новом упису рођења усвојеника чиме се оснажује претходни упис у матичне књиге рођених. Након престанка усвојења орган старатељства предузима адекватне мере за заштиту детета.

Центар за социјални рад „Ковин“ Ковин

Трг Жарка Зрењанина 8, 26220 Ковин

Телефон: 013/742-985

Е-пошта: kovin.csr@minrzs.gov.rs

Центар за социјални рад „Ковин“ Ковин